(Su)vlasništvo zaposlenih postojalo je vekovima u raznim formama. Danas, ne samo da je prisutno, već često pokazuje i izuzetnu uspešnost; kompanije u vlasništvu zaposlenih beleže veću produktivnost, prijateljski su nastrojene prema lokalnoj sredini i zajednici, i što je najvažnije, uspevaju da obezbede bolje uslove rada i platu za svoje zaposlene.

Ipak, istina je da kompanije u vlasništvu zaposlenih retko izlaze iz senki korporativnih struktura, te se neretko pretpostavlja da takve kompanije nisu efikasne i da ne mogu da budu konkurentne. Postoje mnogi razlozi za manjak kompanija u vlasništvu zaposlenih, ali oni su mahom institucionalne prirode.

Tamo gde postoje povoljni poreski zakoni, finansijski podsticaji, i slično, koji podstiču stejkholdere da osnivaju kompanije u vlasništvu zaposlenih, ili da prenose akcije na radnike, rezultati takvih kompanija su na zavidnom nivou. Najbolji primer je ESOP u SAD-u, koji je porastao na 7000 kompanija i 14.4 miliona radnika u privatnom sektoru, o čemu smo pisali opširno.

Poslednjih godina, takođe smo videli veliki pomak u zakonodavnim merama za promovisanje vlasništva zaposlenih u nekim drugim zemljama. Stejkholderi su shvatili da je promovisanje participativnih oblika vlasništva u ekonomiji ne samo dobra poslovna strategija za pojedinačnu zemlju, već i veoma društveno odgovorna odluka.

2014. godine Velika Britanija sledila je primer Sjedinjenih Država i kreirala poreske olakšice za vlasnike koji prodaju svoje deonice fondovima za (su)vlasništvo zaposlenih. Tokom poslednjih šest godina videli smo ogroman rast preduzeća u vlasništvu zaposlenih u Velikoj Britaniji – u proseku 100 biznisa se svake godine prenesu u takve fondove.

Kanada je nedavno učinila isto. Na inicijativu Social Capital Partners, partnera ED Instituta iz Ontarija, vlada je izdvojila milione dolara iz svog budžeta kako bi istražila mogućnosti i uspostavila planove za promovisanje vlasništva zaposlenih.

Dodatne mere u ovoj oblasti preuzimaju se i u Sjedinjenim Državama. Senatori u Kongresu SAD-a predložili su ih krajem maja 2021. WORK Act, putem kojeg bi se obezbedilo 50 miliona dolara tokom četiri godine za promovisanje vlasništva zaposlenih u pojedinačnim državama u okviru SAD-a, i kreirao odsek za (su)vlasništvo zaposlenih u okviru Ministarstva rada.

Ovaj predlog je odgovor na strana ulaganja u kapital, uglavnom kineska, koji otkupljuju američki kapital i sprečavaju da višak vrednosti ostane na američkom tlu. To je i razlog zašto je predlog podržan i od strane Republikanaca i od strane Demokrata.

Trebamo promisliti o sličnim merama u kontinentalnoj Evropi, kako bismo zaštitili interese evropske ekonomije, evropskog preduzetnika i evropskog radnika. Prva prilika da se preduzme ozbiljan korak ka zaštiti slovenačke ekonomije je naš predlog Zakona o vlasničkim zadrugama zaposlenih za koji će kasnije ovog leta, ili početkom jeseni razmatrati Narodna skupština.

Da li je Srbija spremna da načini ovaj važan korak, i uhvatiti priključak sa najrazvijenijim ekonomijama, ili ćemo opet ostati zaglavljeni i kaskati, kada već bude isuviše kasno?